Предавање се одржава у оквиру пратећег програма изложбе Анастас Јовановић (1817-1899) – пионир примењене уметности и дизајна. На изложби, приређеној поводом обележавања два века од рођења овог уметника, приказани су Јовановићеви нацрти за декоративне предмете сакралне и профане намене (стони прибор, елементе уређења и декорације ентеријера, богослужбене и одевне предмете), који представљају прва и јединствена дизајнерска решења везана за нашу средину. Према начину обраде, примењеним стилским елементима и материјалу у коме је требало да буду израђени, предмети на Јовановићевим нацртима припадају истом типу луксузних објеката иностране провенијенције који су путем поруџбина и увоза стизали у Србију током XIX века. О потреби за оваквом врстом луксузних предмета у Србији, поред богате архивске грађе и визуелних извора, сведоче и предмети европског порекла који се данас чувају у јавним и приватним колекцијама. У том контексту, као компаративни материјал, на изложби су приказани и сребрни артефакти европске провенијенције, из колекције Музеја примењене уметности.
О феномену луксуза, његовим појавама и концептима у српској култури XIX века, говориће мр Катарина Митровић, виша кустоскиња Историјског музеја Србије. „У историји идеја, луксуз представља један од најконфузнијих и најпротивречнијих појмова. Како једно друштво манифестује, доживљава и концептуализује луксуз говори на много начина о томе како то друштво доживљава само себе. Успостављање грађанског друштва и економски успон Европе у XVIII и XIX веку су оквир у коме се редефинише традиционално негативан појам луксуза и формулише основа онога што се данас препознаје као потрошачка култура. У оквирима тог новог система вредности, заснованом на идеалима просветитељства, развија се и однос према луксузу у српкској култури XIX века. Стварање националне државе и формирање грађанске елите представљају основу на којој се изграђују употреба, разумевање и контекстуализација луксузних предмета – од самоистицања појединца и естетизације свакодневног живота, па до снажне друштвене критике и њених политичких конотација.“ (Мр Катарина Митровић)
